Kategorija > Uncategorized
Romantična Ljubav - i šta snjom?
Gotovo sva muzika koju slušamo govori o uzletima i padovima u nečijem ljubavnom životu. Jednog trenutka smo na sedmom nebu, a već sledećeg u teškom očaju. Kako to može biti strašno!
Ljudi stalno pevaju o zaljubljenosti, neuzvraćenoj ljubavi i bolnim raskidima, o tome kako su van sebe, nesigurni, razočarani, obuzeti osećanjima, srećni ili nadahnuti. Doduše, u današnje vreme najsnažnije poruke predstavljaju vizuelne seksualnizovane scene u muzičkim spotovima,
pa i na TV-u, pa se može učiniti da su tanana osećanja (prve) ljubavi u sukobu sa sveprisutnom neobuzdanom seksualnošću. Povrh toga, gotovo sve što vidimo oko nas jesu heteroseksualni parovi, te LGBT osobe nemaju mnogo mogućnosti da prihvate sebe.
Statistike kažu da pornografija čini 30% globalnih razmena putem internet. To je ogromna cifra, što ukazuje na to koliko se mnogo pristupa onlajn pornografiji. Pritisak da se učestvuje u sekstingu (seksualnom dopisivanju) i/ili neobaveznom seksu postali su gotovo normalna stvar. Skoro svi kače postove o svojim ljubavnim i seksualnim podvizima i brodolomima, pa izgleda da su seks (zapravo različiti vidovi seksualnog nasilja) zasenili svaku romantiku. Ali, da li je baš tako?
Hajde da razmotrimo u kojoj meri je danas romantična ljubav i dalje nevidljiva pokretačka sila partnerskim vezama, iako kao klinci sve više učimo o seksualnosti kroz pornografiju nego kroz edukativne sadržaje koji nisu zasnovani na ponižavanju žene i umanjivanju važnosti ženskog užitka ako nije „za oči muškarca”.
Gde je taj princ na belom konju?
Mi žene smo vaspitavane da budemo dobre devojčice, poslušne, uredne, nasmešene, a neretko i tihe, koje treba da spasi princ na belom konju, jer same, takve kakve jesmo, uvek ćemo biti nepotpune i neostvarene.
U detinjstvu, tu su Diznijeve priče o princezama – prelepim, bezazlenim i zaljubljenim, da bi nam kasnije sa svih strana, iz reklama, iz filmova, dolazile poruke da treba da nosimo određenu vrstu odeće i frizure, kao i da igramo razne igre i upotrebimo mnogo truda da bismo privukle pažnju muškaraca.
Iz romantičnih komedija saznajemo da treba da sačekamo „onog pravog”. Nije bitno ako je on već u vezi sa nekom drugom, da li je vara ili mu je potrebno vreme da shvati da smo stvorene baš za njega. Nije bitno čak ni ako nismo zapravo zainteresovane za muškarce, već za devojke. Mi prihvatamo činjenicu da muškarci postavljaju norme za načine na koje ćemo se prema njima ophoditi. Mi svoje potrebe prilagođavamo njima. Ukoliko požele da budemo tek „prijatelji sa povlasticama”, mi to prihvatamo… u nadi da će on na kraju baš nas odabrati i istinski nas voleti.
Svaki tipični romantični film se završava tako što ona dobija njega i po prvi put u životu se potpuno ostvaruje kao žena. Pouka je da bez njega nismo ništa, i da (heteroseksualna) „ljubav pobeđuje sve”.
…I šta on uopšte radi?
Dečaci i mladići odrastaju pod pritiskom da treba da se ponašaju kao prototipi alfa mužjaka u krajnje seksualizovanom svetu. Samo pogledajte kako nam društvo, mediji, igrice, TV, reklame, muzička i filmska industrija pokazuju šta znači biti ‘pravi muškarac?
- biti dominantan i iskusan u seksu
- biti poželjan među ženama, a ne posvećen jednoj vezi
- imati moć i kontrolu
- biti dobar takmičar u sportu, piću, itd.
- imati novca
biti uspešan i inteligentan - biti žilav i ne plakati, niti iskazivati svoja osećanja ili bol
- manifestovati svoja osećanja kroz viku, agresivnost i nasilje
S obzirom na sve navedeno nije ni čudo što dečaci i mladići postaju žestoki i grubi, živeći život u kome neprekidno treba da se dokazuju kao samouvereni, dominantni, nadmoćni i nasilni.
Mnogima od njih ovo ne prija, ali se pronađu u toj ulozi, a zatim očekuju da se i njihova partnerka pronađe u ulozi savršene žene i prave „dame”.
Dakle, iako i dečaci odrastaju uz određena očekivanja, među tim očekivanjima je upravo to da budu u poziciji moći u odnosu na žene. Drugim rečima – rodne kutije postoje za oba pola, ali su kutije vrlo različite i „muška kutija” je ta koja daje moć da se donose odluke o tome kako će „ženska kutija” izgledati.
Snaga osećajnog muškarca...
Kada čujemo ili kažemo: „budi muško“, „očvrsni“, „ne budi devojčica“, ono što zapravo poručujemo je: „Ignoriši svoju osetljivost i kada si povređen, pravi se da nisi i jednostavno prvaziđi ono što osećaš.“„
Većina dečaka i mladića od najranijeg detinjstva uči da odbace svoju nežnost i osetljivost i da „istreniraju“ sebe da oguglaju na svoja osećanja i ne ponašaju se slabo, „poput devojčica“ ili „gej“.
Oni uče da blokiraju ili otupe svoju osećajnost i postanu jaki i grubi, što će im omogućiti siguran prostor među drugim „pravim muškarcima“.
Ipak, ukoliko uspeš da prihvatiš da biti osećajan znači biti sposoban da osetiš svet oko sebe, da budeš svestan šta se događa oko tebe i kako se osećaš povodom toga, osećajnost će postati tvoja snaga i pomoći ti da podneseš svaku situaciju u kojoj se nađeš bez potrebe da se ponašaš grubo i pretvaraš da te nije briga.
Biti osećajan je tvoja prava snaga!
“Biti osećajan znači osetiti svet oko sebe, shvatiti šta se događa i kako se osećaš povodom toga i izraziti svoja osećanja na adekvatan način.”
